GamingG WorlD

Godinama unazad, Will Wright nas konstantno iznenađuje novim kreacijama koje uporno pomeraju granice gameplaya. Počevši sa serijalom Sim City, preko vrlo inspirativnih Simsa sa bezbroj ekspanzija, konačno je pred nama Spore, svakako jedna od najiščekivanijih igara ikada! Već više od pet godina nove informacije konstantno dižu tenziju oko igre Spore, da bi nekih godinu dana pre pojavljivanja PR deo Maxisa napravio neviđeni hype, obećavajući nam nešto zaista neviđeno. Kreacija kojoj je glavna misija bila da potpuno promeni svet video igara deluje kao preambiciozan projekat u 2008. godini, kada njihovo tržište polako pretiče čak i holivudske blockbustere po popularnosti, ali i po profitu koji igre ostvaruju.

Sam koncept igre je iznenađujuće kompleksan. U suštini, igranje se svodi na to da razvijete svoju jednoćelijsku kreaturu kroz razne faze napredovanja do glavne civilizacije u univerzumu. Zvuči komplikovano? Nije baš tako strašno kako zvuči. Naime, Spore vas kroz početne faze uvodi kao kroz tutorijale i polako vas uči složenom gameplayu koji kulminira fazom u svemiru. Kroz razne editore možete napraviti ili modifikovati gotovo sve sadržaje. Prosto je neverovatno koliko je pažnje posvećeno svakom detalju, čineći je jednom od najkompletnijih igara do sada, nezavisno od žanra. Naravno, gotovo je nemoguće napraviti video igru bez mane, ali krenimo redom.

Spore počinjete u fazi jednoćelijskog organizma koji pluta okeanom. Ova faza će verovatno najviše odgovarati casual igračima i mlađoj populaciji. Bauljajući kroz vodu, polako počinjete da se hranite i otključavate nove delove koje svom čudovištancetu možete dodati kroz editor. Ovde pravite i prvi od brojnih izbora koji su u naprednijim fazama krucijalni i imaju veoma dugosežne implikacije na način na koji ćete se razvijati. Možete birati između biljojeda, mesojeda i svaštojeda i od tog izbora ne zavisi samo na koji način ćete se hraniti, već i kakav će karakter vaša stvorenja imati kada budete vodili pleme ili čitavu civilizaciju. Dok lovite svoju hranu po izboru, morate paziti da vas druga stvorenja ne pojedu, ili možete pokušati da se pozicionirate na čelo lanca ishrane i lovite vi njih. Treba imati na umu da gotovo nijedan izbor načina na koji ćete se razvijati ne možete kasnije poništiti. Kako napredujete i rastete, primetićete kako i druga stvorenja evoluiraju zajedno sa vama i dok neke prerastate i oni postaju sasvim inferiorni u odnosu na vas, drugi polako postaju vaši smrtni neprijatelji ili važni saveznici. Kada sakupite dovoljno DNK poena, vreme je da se preselite u narednu fazu.

Creature stage je faza u kojoj vodite samo jedno stvorenje od čitave vrste koja je dovoljno napredovala da je izašla na kopno. Zavisno od toga na koji način ste se prethodno razvili, možete biti miroljubivo stvorenjce koje je veoma druželjubivo i neprestano traži nove prijatelje među ostalim vrstama koje su naselile prvi kontinent ili pak strahoviti predator koji non stop traži hranu i napada svako stvorenje na koje naiđe. Veoma je zanimljiv način na koji interaktujete sa ostalim bićima. Ako izaberete da se socijalizujete, pri kontaktu otpočinje mini igra u kojoj je cilj oponašati drugo stvorenje u gegovima koje izvodi. Neki od njih su igranje, pevanje, šarmiranje itd. i uspeh zavisi od delova tela koje ste otključali tokom istraživanja sveta oko sebe. Pojedini delovi tela dodaju razne socijalne veštine, dok određeni poboljšavaju vašu borbenu veštinu i daju vam nove mogućnosti i poteze u borbi. Kao i u prethodnoj fazi, DNK poeni, koje dobijate kroz uspešno obavljene zadatke poput formiranja primitivne alijanse sa drugom vrstom ili uništenje određenog broja protivnika, omogućavaju vam da dodate nove delove svojoj kreaturi ali i da napredujete u sledeću fazu.

Kada konačno sakupite dovoljno DNK poena, dobijate čitavo pleme kojim možete upravljati. Sada su vaša stvorenja već dovoljno napredna da mogu da komuniciraju i bave se primitivnim lovom i sakupljanjem hrane. Vremenom stupate u odnose sa drugim plemenima i ishod prvog susreta ne zavisi uvek od vašeg nastupa. Sretaćete i veoma ratoborna plemena koja će vas napadati bez nekog posebnog povoda, ali i verne prijatelje. Ako se dovoljno potrudite, možete sklopiti mir i sa neprijateljskim plemenima. I u ovoj fazi se sporazumevate sa ostalima na sličan način kao u prethodnoj, samo što ovog puta vaša stvorenja poznaju moć muzike i ako su opremljena odgovarajućim instrumentima, vi ćete kroz još jednu mini igru ispunjavati muzičke želje (bez čestitki i pozdrava, doduše) suprotnog plemena. Polako otključavate nove građevine koje donose određene bonuse i kada konačno postanete prijatelj sa okolnim narodima ili ih pokorite, premeštate se u narednu fazu, koja je možda i najizazovnija od svih prethodnih, izuzimajući fazu u svemiru.

Civilizacijska faza u kojoj već imate kontrolu nad naprednim vozilima, brodovima i avionima počinje tako što komandujete jednim gradom. U zavisnosti od načina na koji ste se do ovog perioda razvili, dobijate jednu od tri karakteristične države: vojni, religijski ili ekonomski režim. Od tipa vaše države zavisi i način na koji ćete eventualno i zavladati čitavom planetom, koju sada naseljavaju različiti narodi i rase, koju ste sve do sada kreirali i koja je preovladala nad ostalim vrstama koje su naseljavale taj svet zajedno sa vama, ali su kroz evoluciju ostale daleko ispod vašeg razvojnog stepena. Naravno, sa vojnom državom ćete ratovati, ali ostale dve varijante su veoma zanimljive. Naime, ako ste pod uticajem religije, vaš cilj je da kroz propagandu i mas-medije preobratite ostale narode, dok kao ekonomska sila imate priliku da se polako infiltrirate u tuđe gradove i vremenom ih otkupite od druge države. Dobra strana ovakvog koncepta je to što u svakom trenutku možete promeniti strategiju i na različit način pokoriti ostale. U ovoj fazi se uvode i kasnije veoma bitni resursi, začini (spices), koji zamenjuju sve konvencionalne sirovine iz strateških igara i borbi, a s vremena na vreme i rat za njih polako postaje skoro glavna okupacija daljeg igranja. Kada konačno pobedite ostale narode na način koji sami izaberete, zapravo tek kreće glavna igra.

Faza u svemiru je zaista priča za sebe i čak bi se mogla okarakterisati kao posebna igra! Ako vam se prethodne faze čine suviše kratkim i čini vam se da je gameplay nekako plitak, svemirska faza će vam definitivno rasterati sve sumnje u to da ovo nije igra za ozbiljne igrače. Po uzletanju u svemir, Spore konačno prezentuje svu fleksibilnost i dubinu svakog aspekta koji poseduje. Odjednom, svaka vaša prethodna instanca dobija daleko širi smisao i sve što ste naučili dobija nove dimenzije. Prvo imate svoj solarni sistem u kom se nalazi planeta sa koje ste potekli i još par nenaseljenih. Kada otključate međuzvezdani pogon, dobijate širu sliku i mogućnost da proširite svoju imperiju daleko van granica sopstvenog sistema, naseljavajući planete u orbitama drugih zvezda. Skok sa prethodnih faza u ovu je apsolutno fantastičan i ako vam na makar jedan trenutak postane dosadno u prethodnim delovima igre, budite ubeđeni da će ovaj kompenzovati sve i pružiti jedan od najizuzetnijih doživljaja koje ste imali prilike da iskusite u video igrama. Naravno, pored vaše postoje i druge vrste u svemiru i polako upoznajete vanzemaljce, od kojih su vam neki izuzetno naklonjeni, dok će vas drugi napasti čim uđete u njihov sistem. Druge vrste će vam davati razne misije, koje ćete dobijate i sa svoje planete. Izvršavanjem ovih zadataka postepeno otključavate nove dodatke za svoj svemirski brod. Ovi dodaci variraju od raznih alata, oružja, pogona koji vam omogućavaju dalja putovanja, sistema za komunikaciju i možda najvažnijih, alata za modifikaciju planeta. U svemirskoj fazi imate mogućnost da se doslovno igrate boga. Svako stvorenje, svaku zgradu i vozilo, svaku planetu možete oblikovati po svojoj volji! Naseljavajući nove planete, formirate ekosisteme koji s vremena na vreme postaju ugroženi i moraćete da intervenišete tako što ćete eliminisati zaražene primerke određene vrste. Ekostisteme gradite tako što prvo postavite koloniju koja, usled nedostatka atmosfere, ima kupolu pod kojom buja živi svet. Nakon toga, u zavisnosti od toga koje ste alate otključali možete dovesti atmosferu u stabilno stanje i naseliti biljkama i životinjama koje otimate sa drugih planeta. Nakon stabilizovanja ekosistema, vaš zadatak je da postignete naredni nivo, kojih ima tri, i time dostignete maksimalni nivo razvijenosti te planete. Poenta naseljavanja novih planeta je pristup novim začinima, koji su glavni resursi u igri. Njima trgujete i tim novcem kupujete nove dodatke za brod ili gradite svoju imperiju unapređujući gradove. Kako dalje napredujete, glavna misija vam postaje da otkrijete misteriju civilizacije Grox koja naseljava sam centar galaksije. Iako je sama po sebi ovo sandbox faza, odličan je izbor autora da Spore ima zaokruženu priču i nekakav cilj. Napredovanjem dobijate medalje i rankove koji direktno otključavaju nov sadržaj. Čak i kada "završite" igru, možete nastaviti da igrate i razvijate se i pod uslovom da ste već odigrali drugu partiju na nekoj drugoj planeti, možete posetiti i taj svet! Naravno, ako uspete da ga nađete među bukvalno milionima planeta koje postoje u galaksiji čiji je svaki kutak vredan istraživanja. Mogućnosti je tako mnogo da vam neće biti dosadno čak I ako samo letite sa planete na planetu i otkrivate nove vrste, biljke, civilizacije i skupe artefakte izgubljene u svemiru.

Brojni editori zasigurno su najkompletniji paket sadržaja koji korisnici mogu sami modifikovati ikada viđen u jednoj igri! Počevši od jednostavnih alata za kreiranje stvorenja, preko moćnih editora zgrada i vozila, pa do izuzetno kompleksnih modifikacija koje možete upotrebiti na čitavim planetama, mogućnosti su zaista bezbrojne! Zbog toga i postoji multiplayer komponenta koja, nažalost, služi samo da menjate kreacije sa igračima širom sveta. Zaista je velika šteta što ne postoji makar neki uprošćeni mod za više igrača, jer bi bilo neverovatno zabavno takmičiti se protiv živih protivnika.

Tehnički dometi su sasvim solidni, iako je grafička prezentacija mogla biti za nijansu bolja. Ovo se odnosi na blagi comic stil gde svako stvorenje, biljka ili zgrada izgledaju nekako nezgrapno i "dečije". S druge strane, ovolika različitost svih tih objekata i brojni kontrasti verovatno ne bi bili dovoljno izraženi da je grafika malo realističnija. U svakom slučaju, u svim fazama igra izgleda prelepo, najviše zahvaljujući vedrim bojama i dinamičnim objektima kojima možete promeniti svaki zamisliv detalj. Što se zvuka tiče, ni tu ne postoje neki ozbiljniji propusti. Raznovrsni krici koje proizvode različita stvorenja, atmosferična podloga gde muzika ni na trenutak ne odvlači pažnju od same igre dovoljno dopunjuje ionako predivnu atmosferu. Jedan lep detalj u vezi zvuka je to da postoji mogućnost da sami komponujete himnu svog narodu u kasnijim periodima, što ujedno služi i kao muzička podloga. Atmosfera odiše vedrim momentima i Spore vas jednostavno uvlači u jedinstveno okruženje koje nudi odmah po startovanju igre.

Kada se podvuče crta, Spore nam ni u jednom trenutku ne pruža manje od onoga što smo očekivali, a veoma često nas prijatno iznenadi nudeći raznovrsan gameplay, interesantnu grafiku i dubinu igre kakvu nismo skoro imali prilike da vidimo. Možda je jedini ozbiljniji minus to da prve faze traju prekratko, ali sve zavisi od ukusa igrača i verovatno će biti dopunjen ekspanzijama koje svakako slede. Kao jedan veoma kompleksan skup mini igara, uz razumnu hardversku zahtevnost i ogromnu raznovrsnost koju nudi, Spore ima šta da ponudi svim kategorijama igrača. Spore je igra koja se nikako ne može uokviriti u jedan postojeći žanr. Kombinujući složenu verziju Pacman-olikih igara, preko rudimentiranog RPG-a i svojevrsnih reinkarnacijaPopulusa i Civilizacije do strategije u svemiru, ovo je sve samo ne prosta igra za prekraćivanje dokonog vikenda. Mada, pravi pogodak je svakako mogućnost da pruži jednaku dozu zabave probirljivim hard core igračima i casual igračkoj populaciji koja s vremena na vreme odigra po neku "sitnu" igru.                                                 Minimalne specifikacije potrebne za pokretanje igre                              ____________________________________________________________________  CPU: 2.0 GHz P4 procesor ili AMD ekvivalent
RAM: 512 MB
VGA: 128 MB

Element iznenađenja bio je na strani Croteama kada je pre četiri godine banuo na svetsku kompjutersku scenu i oduševio sve prisutne prvim delomSerious Sama. Potrošačko-interesna barijera bila je uspešno probijena (kombinacija uzbudljive grafike i bagatelne cene pokazala se kao odličan lubrikant), novi podžanr je rođen, a Croteam je ostvario balkansku verziju američkog sna. Od tada je prošlo puno vode ispod mosta. Dugo očekivani, „pravi” nastavak franšize u osnovi nudi identično manijakalno roštiljanje kao i prvi deo, samo šarenije, mnogo bučnije i sa fizikom. Da li je ovo dovoljno da opet privuče igrače, koji su u međuvremenu imali prilike da se zasite ovakvih igara uz Second Encounter i Painkiller, ostaje da se vidi. Paradoksalno, Serious Sam 2 je možda sam sebi najveći neprijatelj: zaštitni znak serijala, besomučno napucavanje sa stotinama beštija, verovatno će se ovog puta pokazati kao isuviše zamorno za većinu igrača.

Očekivano veći budžet (na koji će Semov verni AI Netriksa aludirati na samom početku igre, u jednoj od boljih šala na sopstveni račun) potrošen je između ostalog i na prezentaciju. Priča ovog puta ima nekakav kontinuitet: Sem mora da sakupi pet komada mističnog medaljona, rasutih na više strana sveta, kako bi jednom za svagda porazio svog arhiprotivnika Mentala. Kratke komične cut-scene brojne su i česte i „guraju” fabulu u sve sumanutijem pravcu. Kada je humor u pitanju, autori su išli na kvantitet, računajući da će bar neka šala pogoditi metu. Šale su nabacane u igru bez nekog reda, od Semovih legendarnih one-linera, preko svakojakih vizuelnih gegova, do ne tako suptilnih podbadanja drugih igara. Kada su dobri, ovi gegovi doprinose veseloj atmosferi, ali kada smaraju (što se takođe često dešava), akcija se „hladi”.

Prvih nekoliko nivoa je dizajnirano tako da što pre izloži sve igračke koje su nam dizajneri spremili. Mada havoc fizika više ne predstavlja neku novost u igrama, tehnofil koji čuči u svakom igraču svejedno će morati barem jednom da pokupi košarkašku loptu (koja se nekim čudom našla u paralelnom univerzumu) i da koš (narativni integritet nije jača stranaSerious igara). Za razliku od Painkillera kod kojeg fizika sačinjava maltene samu srž igre, Serious Sam 2 je ovu tehnologiju primenio daleko ležernije. Udar vašeg oružja odbacivaće protivnike na isti kruti način kao i u prvom delu. Čak ni u trenutku smrti njihovo truplo ne preuzima havoc nego štura animacija koja ih uredno složi na zemlju. Fizika je rezervisana tek za mnogobrojne kutije, ćupove i rekvizite koje protivnici možda nose. Povremeno će vam kotrljanje nečije toljage niz padinu privući pažnju i tu se otprilike završava nadležnost realistične fizike.

Prevozna sredstva sačinjavaju najveći dodatak osnovnom napucavanju i imaju najviše izgleda da uzdrmaju potencijalno monoton tempo igre. Ovoga su očigledno i momci bili svesni te su nagurali skoro sva vozila na blic-kušanje u prvih sat vremena igranja. Ovim vozilima ne fali maštovitosti: jahaćete dinosaurusa veličine konja koji bljuje vatru i voziti mali hoverkraft sa moćnim blasterima. Najbolja (i najluđa) od svih je masivna staklena kugla sa metalnim šiljcima koja gazi sve pred sobom, kojom Sem upravlja trčeći unutra poput hrčka. Sva prevozna sredstva se kreću prilično brzo i lako jedu kilometre, mada im izdržljivost pod paljbom nije jača strana. Osim mobilnih naprava, Serious Sam 2 uvodi nekoliko stacionarnih sekvenci sa turetima, koje su otprilike onoliko zanimljive koliko i zvuče.

[[PASTING TABLES IS NOT SUPPORTED]]Daleko najveći deo vremena provešćete ipak pešačeći. Svetovi koje će Sem posetiti pokrivaju celokupan dijapazon klasične arkadne scenografije. Tu su futuristički gradovi, prašume sa drevnim naseobinama, snežni predeli, močvare, kvazi-Daleki istok, kao i nekoliko posebno upečatljivih, izrazito uvrnutih svetova. Novi Serious engine bez problema renda isti tip otvorenih lokacija kao i u prvom delu, samo što ovi pejzaži sadrže daleko više detalja. Igra vizuelno ne može da dostigne kvalitet koji su pre godinu-dve zacrtali teškaši žanra, mada to nije ni važno pošto Serious Sam 2ionako „fura svoj fazon”. Nivoi su šareni i ogromni, uz veoma detaljne teksture na većini predmeta. Engine takođe koristi niz pomodnih (i hardverski skupih) efekata, na čelu sa HDR osvetljenjem – ukoliko vaša grafička kartica uopšte može s tim da se uhvati u koštac, dobićete nešto toplije boje i bleštaviji specular, uz osetan pad performansi.

Protivnička rulja je isto toliko raznolika koliko i nivoi. Croteamovi dizajneri su totalno pustili mašti na volju, ne obraćajući pažnju na stvari poput homogenosti stila (ili stila uopšte). Posmatrajući menažeriju grotesknih kreatura koje su dobile angažman u igri, čovek mora da se zapita kakvi su tek prototipi završili u korpi za otpatke. Neki favoriti poput bikova (ovog puta u ruhu nosoroga na navijanje) i bezglavih kamikaza opet su tu, ali šta reći za nove protivnike kao što je zombi broker ili ork ragbista? Neprijatelja ima u svih oblicima i veličinama, od malih smetala do čudovišnih biomehaničkih paukova. Kvalitet dizajna je neujednačen, kako protivnika tako i Semovog arsenala. Dobar procenat oružja doživljava reprizu, a od novih primeraka se ističe papagaj samoubica Clawdovik (stripska referenca koju će maltene svako kod nas odmah skapirati).

Sve se na kraju opet svodi na trčanje unazad i očajničko strejfovanje, dok talas za talasom svakojakih kreatura nadire, puca i vrišti u vašem pravcu. Nema tu puno taktiziranja, osim odluke kojim oružjem je najbolje pokositi koju vrstu neprijatelja, dok pod vašom paljbom pršte u višebojnom spektru unutarnjih fluida. Posle sat-dva ovakve zabave, mozak se prosto umori i moli za milost. Serious Sam 2 se, kao uostalom i njegov prethodnik, najbolje igra u malim dozama.                                                                                                                                                 Minimalne specifikacije potrebne za pokretanje igre

____________________________________________________________________   CPU:Pentium4/ athlon xp

 CPU SPEED:2GHz

 RAM:256MB

 OS:Windows 2000/xp

 Video Card: DirectX 8.0 compliant video card with Pixel Shader support (NVIDIA GeForce3+ / ATI Radeon 7000+ / Intel 915g+)

 DirextX verzion:9.0c